Именице су врста речи која има следећа обележја: - род, - број, - падеж
Род и број именица У српском језику свака именица може бити мушког(м), женског(ж) или средњег(ср) рода и већина има једнину(јд) и множину(мн). Род именица се одређује на основу наставка у номинативу једнине. 1) Именице мушког рода у номинативу јд. немају наставак (-Ø) а у ном. мн. се завршавају на -и. 2) Неке именице мушког рода у ном. јд. се завршавају на -а (имају деклинацију као именице женског рода) а у ном. мн. имају наставак -е. 3) Именице женског рода у ном. јд. имају наставак -а, а у ном. мн. наставак -е. 4) Постоје именице женског рода које у ном. јд. немају наставак (-Ø), а у ном. мн. се завршавају на -и. 5) Именице средњег рода се у номинативу јд. обично завршавају на -о или -е, док у ном. мн. имају наставак -а.
Падеж именица Постоји седам падежа у једнини и множини. То су номинатив (Ном.), генитив (Ген.), датив (Дат.), акузатив (Аку.), вокатив (Вок.), инструментал (Инс.) и локатив (Лок.). Све именице можемо да поделимо у три групе - деклинације. I тип - деклинације имају именице мушког (на -Ø, -е, -о) и средњег рода (на -Ø, -о, -е) нпр. Ном.: дечак-Ø, Марк-о, Ђорђ-е, име-Ø, писм-о, пољ-е Ген.: дечак-а, Марк-а, Ђорђ-а, име-н-а, писм-а, пољ-а II тип - деклинације имају именице женског и мушког рода (на -а) нпр. Ном.: жен-а, тат-а Ген.: жен-е, тат-е III тип - деклинације имају именице женског рода (на -Ø) нпр. Ном.: љубав-Ø Ген.: љубав-и
Номинатив
Номинатив именица, придева, заменица и бројева је основни облик ових врста речи. Та форма се може наћи у речнику. Наставци :
јд.
мн.
м.
-Ø: булевар-Ø, момак-Ø
-и: булевар-и, момц-и
-о/-е: Марк-о, Ђорђ-е
ж.
-а: жен-а, девојк-а
-е: жен-е, девојк-е
-Ø: реч-Ø
-и: реч-и
ср.
-о/-е: писм-о, пољ-е -Ø: име-Ø
-а: писм-а, пољ-а име-н-а
Неке именице имају само облик једнине (singularia tantum), на пример : личне именице (Драгана, Наташа, Јелена) градивне именице (мед, шећер, брашно, вода) апстрактне именице (љубав, младост)
Неке именице имају само облик множине (pluralia tantum), на пример : панталоне, маказе, наочаре, новине, врата, леђа
Неке именице имају неправилну множину, на пример : дете - деца, брат - браћа, господин - господа, цвет - цвеће, дрво - дрвеће, пиле - пилад - пилићи, дугме - дугмад, човек - људи, око - очи, ухо - уши
Употреба Номинатив има функцију: - субјекта реченице а ово значење се добија као одговор на питање Ко? (за живо) или Шта? (за неживо) нпр. Ко пева? Ана пева. Шта је зелено? Столица је зелена. - или се налази у склопу предиката (иза глагола јесам), а ово значење се добија као одговор на питање Шта? нпр. Шта је Ана? Ана је певачица.
Испод можете да вежбате шта сте управо научили. Упишите одговор и притисните Enter Ставите именице мушког рода у множину. То је албум. То су . То је прозор. То су . То је сок. То су . То је деда. То су . То је сто. То су . То је краљ. То су . То је град. То су . То је колега. То су . То је муж. То су . То је филм. То су . Ставите именице женског рода у множину. То је девојка. То су . То је ташна. То су . То је књига. То су . То је реч. То су . То је слика. То су . То је љубав. То су . То је улица. То су . То је ствар. То су . Ставите именице средњег рода у множину. То је име. То су . То је село. То су . То је море. То су . То је писмо. То су . То је позориште. То су . То је слово. То су . То је поље. То су . То је време. То су . То је двориште. То су . То је племе. То су . Ставите именице у множину. То је дечак. То су . То је око. То су . То је пиле. То су . То је монолог. То су . То је дете. То су . То је монах. То су . То је ухо. То су . То је дрво. То је . То је човек. То су . То је брат. То су . Ставите именице у множину. је лепо. (цвет) Моја се зову Марко и Бранко. (брат) се играју. (дете) Моје се зову Вуле и Миле. (колега) Твоје су чудне. (мисао) добро раде свој посао. (продавац) су добри. (дечак) Његови су досадни. (монолог) Ставите глагол јесам у једнину или множину. Водите рачуна о броју именице. Милица балерина. Панталоне велике. Наочаре лепе. Врата отворена. Пешкири суви. Цвет леп. Деца добра.