Бројеви су речи које казују колико је нечега на броју, колико је нечега у збиру или које је нешто по реду. Они означавају колико тачно има нечега што је означено именицом уз коју стоје. Разликујемо основне, редне и збирне бројеве.
Основни (главни) бројеви казују колико нечега има на броју. Нпр.: један, два, оба, три, четири, пет, десет, једанаест, двадесет (и) пет, сто седамдесет три, итд. Бројеви један, два, три и четири су променљиви, мењају се по падежима. Бројеви од пет па на даље су непроменљиви.
Пример: Добила сам поклон од једног човека. Он је имао две ћерке. Са њима двема сам се лепо слагала. Убрзо је стигла једна жена. Водила је са собом три пса. Много су волели животиње.
Број један има облике за сва три рода (један, једна, једно), па се и мења као придев. Број два има два облика: за мушки и средњи род – два; и за женски род – две. Именице уз бројеве два, три и четири су у генитиву једнине, а именице уз бројеве од пет па на даље у генитиву множине! Код сложених бројева, последњи број условљава генитив једнине или множине.
Пример: Два човека извела су три пса у шетњу. Пет људи водило је седам паса у шетњу. Тридесет две године има њена најбоља пријатељица. Тридесет девет година има њен супруг.
Бројеви: стотина, милион, хиљада, милијарда су по својој функцији бројеви, иначе по форми су именице. Зато их називамо бројне именице.
Редни бројеви означавају редослед, које је неко лице или предмет по реду или у ком реду се налази нешто или неко.
Пример: прва група, први у низу, прве које су стигле, десета планета, седамдесет трећа годишњица, стота година, шездесет осми рођендан, двеста седамдесет први путник, итд.
Редни бројеви имају облике за сва три рода, као и придеви, а мењају се као придеви одређеног вида. Ако се редни бројеви пишу арапским цифрама, иза њих се ставља тачка, ако се пишу римским бројевима, тачка се изоставља.
Пример: 23.08.1987. и 23. VII 1987.
Збирни бројеви означавају број појмова у збиру, колико је лица или предмета у збиру. Нпр.: троје, петоро, седамдесет двоје, деведесет шесторо, итд.
Збирни бројеви употребљавају се обично уз збирне именице којима се означавају млада бића или бића различитог пола: двоје деце, петоро јагњади, десеторо младих, осморо људи. Облици збирних бројева у множини употребљавају се уз именице које имају само множину: двоја врата, троја кола, итд. Од збирних бројева изведене су збирне именице које означавају скуп мушких лица: двојица, тројица, десеторица мушкараца.
Када је реч о служби, функцији у реченици, бројеви су најчешће атрибути, јер ближе одређују именицу уз коју стоје, према бројној вредности. Могу бити и у функцији субјекта или објекта, именског дела предиката и др.
Примери :
Донео је четири књиге. (атрибут) Један чита, други пише. (субјекат)
Позвао сам обоје. (објекат)
Они су десети, а ја сам седми. (именски део предиката)